Ovo je moja priča...

Jako sam srećna zbog svih slatkih stvari koje su mi se desile od onog dana kada sam objvila prvi post. A sada, dugujem vam objašnjenje zašto toliko ličim na Acaciu Brinley Clark....

Počeću od samog početka, od sjemena moje priče, možda me kasnije ne budete osuđivali ali imate razloga.

Kada sam krenula u srednju školu izgledala sam kao svaki drugi tinejdžer-obično. Bila sam normalne težine 57 kg visine 173cm. Živela sam srećno. Bila sam okružena prijateljima, bar sam ja tako mislila. Tada sam živela u Crnoj Gori. Komšinica mi je bila Iva. Nisam ni znala koliko sam zapravo bila srećna tih godina. Smijala se pjevala trčala, disala punim plućima, a sada, ne mogu reći za sebe da sam toliko razdragana i vesela.
 Početkom moje 16godine, postala sam anoreksična.  Smršala sam preko 20 kila! Ne znam ni sama kako. Svi će reći ,, Ova nije normalna!''. Ne, od jednom nisam bila gladna, jela sam i hranila se kada sam osećala glad, koje nije ni bilo: sokići od pomorandže, poveći sendviči i dosta vode. To bi sačinjavalo moj dnevni ritual obroka. Nisam osećala potrebu za hranom, čak bi me i mama opominjala za ručak. Ali ja sam odgurkivala tanjir, ili još gore, odlazila na trčanje sa drugaricom. To je za moj organizam značio pad imuniteta. Sa 57 dobrih kila pala sam na 32! Hej 32! Bila sam kao kostur. Mama je odmah reagovala, javila se lekaru. Onesvestila sam se 3 puta. Ostala sam u bolnici gdje sam svako jutro dobijala obilni i kalorični doručak koji je bio veći nego normalni. Ja sam se polako gojila, za kratak period vremena ugojila sam se samo 3 kila.

Izgledala sam kao ova cura, još gora

Sada sledi onaj najgori deo priče tako da idite ako ne želite da čujete.
Pošto sam bila prepremršava, imunitet je skoro opao i bila sam izložena raznim blestima. Ali nažalost mene je odabrala najgora-rak kože! Mama je tih dana bila slomljena. Ne znate, i ne želim da znate kako je to imati rak. Mršava, oboljela, slaba, svi su znali da neću preživeti, samo je bilo pitanje dana kada ću izdahnuti i otići u anđele. 

Mama me je držala za ruku svaku noć pre spavanje. Ruke su mi bile hladne, koža bleda, podočnjaci natečeni, usta pakleno crvena i puna herpesa. Kosa, bleda, nogice tanke, struk gipak. Ljudi su se plašili da me zagrle od strahaa da se ne polomim.
Tih dana sam očekivala mnoge posete, ali niko od mojih drugara nije došao. Nije ni upalio mobilni i iskucao tekstualnu poruku: ,, Brzo se oporavi ☺''. Koliko sam im bila bitna, a znali su svi. Svi su znali moju priču. A onda, na vrata je ušla Iva, sa mamom. Rekla mi je najlepše reči, mazila po kosici. Znala sam da je kraj, ali sam se nadala da ostanem bar zbog Ive.

Godinu dana kasnije ugojila sam se i došla na 45 kg, koliko imam i sada. Polako sam se oporavljala od raka, jer sam bila jača i zdravija.  Kada sam izašla iz bolnice, ličila sam na aždaju. Vratila sam se u školu, ali niko, ama baš niko nije došao da mi kaže nešto. Osjećala sam usamljenost. Ali dobila sam poziv za Francusku i tamo upoznala prijatelje. Pošto su išli učenici iz drugih srednjih, pošao je i Saša.
Ja sam se skroz okrenula Acaciji, jer sam morala uzeti nečiji stajling. Izgledala sam kao krpa! Ja inače sličim na nju, ali sam frizuru uradila kaon ona i oblačim se kao ona. takođe se tako i šminkam. Ali ja sam znatno mršavija od nje i bleđa jer sam kroz život dosta stojala na stabilnim nogama.

Nadam se da vam se sviđa post i ako je tužan, ali nekada je sudbina takva kakva jeste. Ove godine i planiram da uradim drugačiji stajling, samo ovog puta moj.

Ćaos Sunny

1. Post- Hej!

Pa zdravo svima ☺ Još vas nema ali nadam se da će uskoro stojati bar 5 minijaturnih sličica u gadžetu za pratioce ♥ Uh, umalo da zaboravim. Moje ime je Sanja, Sanja Minić. Ja sam samo obična devojka koja je uporna i veruje u svoje snove. Evo opisaću sebe kroz ovaj post.
Ja sam jedna, jako jako ambiciozna osoba. Sarkastična, savršena, pamtna. Veoma sebično sa moje strane jer neko ko piše prvi post ne bi trebalo tako ishvaliti sebe. Imam 19 godina, ako je to toliko bitno. Pa moj datum rođenja je jako lak za pamćenje 1.1. 1996. ♥ Omiljeni. Nazovite to srećom, jer kad sam bila mala dobijala sam veću količinu poklona. Mršava i visoka (175 cm, 45kg ☺), baš kako bi me opisala Iva moja drugarica koja me je i savetovala ovome. Sa obzirom da je dosta mlađa od mene, ja sam trebala nju savetovati, ali ona je jako brza, isproba mnoge stvari pre mene, pa tako bi i sa blogingom.
A sada ovako, ja sam rođena u Srbiji ali sudbina me je nekako dovela do studija u Parizu. Ko ne zna, Ivin omiljeni grad je dotični. Skroz je vrištala kad smo se čule pre dve godine kada sam se razdvojila od porodice i dečka. A da imam i dečka!Saša se zove, ali on je sada ne bitan. Imala sam 17 godina kada samo se počeli zabavljati. A sad što sam se morala rastajati od roditelja? Pa pošto spomenuh da sam pametna, što i jesam, moja srednja me je poslala u Pariz na razmjenu učenika. Ostala sam tamo još dve godine a onda sada kada sam prevazišla punoljetstvo ostala sam da studiram ☺ Studiram medicinu, tj. još se nisam odlučila jer tek u septembru biram šta da studiram ☺ Dvoumim se između muzike i već spomenute gospođice medicine.
Ja izgledam ovaku, evo slike. I moežete videti profilnu to sam ja ofc. 

E  moram još da vam kažem ime i značenje blogića. Odabrala sam da tematika bloga bude, zaprovo budu citati. A zašto baš citati? Pa evo ovako imam svoju FB stranicu na kojoj pišem citate. Znam ih baš dosta, tj. smišljam ih baš dosta. Jednostavno već sam proživela određeni deo života i znam da izvučem nekada smešne, nekada tužne, a nekada i obične vrste citata.
Naravno svega će biti na blogu, a na kraju svakog posta biće po koji citat tj. Zvanični #Mojstatus♥
Ćaos Sunny

Ivin blog: clik clik-brže clik
Moja Fb stranica: #Mojstatus